11/02/2011

HENRY MATISSE

“Wild man” of modernist color

Sleep. 1940.

Primetila sam da od kako vodim blog s mnogo većim entuzijazmom istražujem i ispitujem stvari kojima se divim. Ako se na sve to i odlučim da napišem nešto, sam proces istraživanja ume da traje prilično dugo. I, čini mi se, nikad dovoljno dugo. E baš na tom mestu počinje i ovaj post.

Henry Matisse figurira kao jedan od dva omiljena slikara u mom univerzumu. Njegov umetnički jezik je neverovatno nemaran i isto toliko određen i  izbalansiran. Boje i nonšalancija u jednoj blissful simbiozi. A sam sadržaj njegovih slika predivno jednostavan. Umirujuć.

“There are always flowers for those who want to see them.”

 Henry Matisse

Interior with Egyptian Curtain. 1948.

Lake slike svakodnevnih prizora. Pogled kroz prozor u dvorište, radni prostori i ateljei, žena za stolom  sa predmetima koji su tipični za jedno domaćinstvo. One ne robuju samom izgledu stvari, one više nude specifičan doživljaj, senzaciju.

Ivy in Flower. 1941.

Still life with sleeping woman. 1940.

Matis je jednom prilikom rekao : ,, Moja slika ima za cilj da umornog i frustriranog čoveka našeg vremena rastereti i da deluje na njega kao fotelja u koju on može da se zavali i da nađe odmor''.  Boje su tu ključna stvar.

Open window at Collioure. 1905.

Velicanstvena Le Bonheur de Vivre  (radost življenja) u kojoj šumske nimfe slave svoju ženstvenost, seksualnost i život.  Perspektiva je zanemarena, kao i slikarske finese, a sve to tako čudesno prija ovoj slici.

(obavezan  klik na sliku kako bi ste je videli u većim dimenzijama)

Seville Still Life. 1911.

Red Fishes  sam spominjala u prethodnom C.I.L.-u kada sam kukala za poster verzijom koju ne uspevam da nađem.

La blouse roumaine. 1940.

“Art of balance, purity, and serenity”

as he himself put it.

3 comments:

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...