1/11/2013

MISAO AND FUKUMARU

 


Priča počinje pre trinaest godina, kada je (sad već 88-godišnja) Misao pronašla napušteno mače u svojoj šupi. Misao (kakvo prekrasno ime) je nazvala mače Fukumaru ( “in the hope that God of fuku (good fortune) will come and everything will be smoothed over like maru (circle)”. Od tog trenutka, njih dve se ne razdvajaju.


Meni je ova njihova priča tako bliska. Naprosto, svako ko je imao ili ima ljubimca zna da, u tom slučaju, biti sam ne znači i biti usamljen. Ova mala istina je jako aktuelna kod mene ovih dana, s obzirom da je Nemanja otišao na kratak put i da sam ja ostala ovde, u Budi, sama ali ne i usamljena. :) U tim retko-samim trenucima sa Brankom, zapravo vidim koliko je moj pas jedno izuzetno društvo, obazrivo i nenametljivo, i beskrajno duhovito.

Vreme sa njom odjednom postaje dragocenije i vrednije, valjda zato što smo jedna drugoj fokus. Šetnje su sadržajnije, rituali pred spavanje -transparentiji i očigledniji. Na primer, kada smo same, Branka ulazi zajedno sa mnom u kupatilo (svako ko zna Branku isto tako zna da je kupatilo njeno najneomiljenije mesto u stanu), isto tako, kada smo same, Branka spava na jastuku pored mog (sorry Nemanja). Naprosto, to mesto koje je ostalo prazno iza nekog, popuni se a da nisi ni trepnuo.



Uglavnom, ova preslatka storija o Misao i Fukumaru je posebna i dodatno dirljiva s obzirom da ju je ispričala njena unuka kroz fotografije koje je škljocala tokom svih ovih godina. U jednom trenutku priča je prerasla u knjigu koja je trenutno na listi bestseller-a u Japanu. Kada je počela da fotografiše ovaj budding relationship između bake i mace, Miyoko Ihara je imala samo dvanaest godina.

“We’ll never be apart!”, says Misao to Fukumaru. Both of them live in a tiny world, with dignity and mutual love. Still today, under the blue sky, Misao and Fukumaru work in the fields , where they shine like the stars.



Omiljene fotografije njih dve su mi one iz bašte kad zajedno čupkaju nešto. Tu se istopim i nestanem od ljubavi. I mean, look at these two…
 



Miyoko Ihara dodaje i ovo:

“Even thought she is 88 years old, she still go out into the fields everyday, and Fukumaru always accompany her. The grandmother whose hearing become weak and Fukumaru who has hearing disabilities are always looking into each other's eyes and feeling warmth each other.” (via)



Zajednička rođendanska fotografija, koju sam pronašla na tumblru i od koje je zapravo počela moja pretraga,  je ujedno i moj favorit. Ne znam šta mi je slađe, rođendanski poljupčić, kapica, svećice ili torta u obliku macale. <3


 

Pa zajedničke aktivnosti koje se protežu u beskraj, tipa:


“Šta kaže vremenska prognoza?”


“Imaš ovde malo…”


“Ne zaboravi iza ušesa!”…


I onda dolazi vreme za spavanjac. Par fotografija otkrivaju obim ove ljubavi. Obratite pažnju na šapicu, ovde…



i ovde…

Priču, naravno, zaključujem sa jednom novogodišnjom fotografijom. U slučaju da vam sve ovo nije bilo dovoljno, ostavljam vam linkove ovde, ovde i ovde.


16 comments:

  1. Predivno ,ja mnogo volim zivotinje, deda mi je bio veterinar pa sam odrasla sa gomilom zivotinja, zadnjih godina cuvam 2 nemacka ovcara( 11 godina star i 1 godinu star):))

    ReplyDelete
    Replies
    1. 2 komada, to je big deal. svaka cast i keep up the good work!
      :*

      Delete
  2. neverovatno, skroz sam se raznezila, predivne su ^.^

    ReplyDelete
  3. Divne fotografije i izuzetno lepa zivotna prica:)))

    ReplyDelete
  4. Pa ovo je predivno, hvala!

    ReplyDelete
  5. Ok,sakricu ove pasuse o spavanju u krevetu i ulazenju u kupatilo od moje Oljke!!!:-)

    ReplyDelete
    Replies
    1. fale duso, kakvo iznenadjence. cujem da je oljka osveštala miletic gajbu. to je lepo. :)

      Delete

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...